Aktiva bankarskog sektora krajem marta 2026 iznosi 7.168 milijardi dinara odnosno 61 milijardu evra što je 2,32% više u odnosu na 31.12.2025. (pad u 1Q2025: -1,44%).

Banke sa najvećom aktivom na 31.03.2026. su Banka Intesa (1.098 milijardi dinara), OTP banka (1.003 milijarde dinara) i Raiffeisen banka (782 milijarde dinara).

Banke sa najvećim učešćem u aktivi sektora na 31.03.2026. su Banka Intesa (15,32%), OTP banka (14,00%) i Raiffeisen banka (10,91%).

Broj banaka u 2025. je smanjen sa 20 na 19 pripajanjem Eurobank Direktne AikBank krajem marta. U 1Q2026 broj banaka je nepromenjen (19).

U 2025 je došlo do povećanja broja velikih banaka, dok je broj srednjih i malih banaka smanjen. AikBank i Eurobank Direktna (obe banke srednje veličine) su pripajanjem prerasle u veliku banku. Banka Poštanska štedionica je organskim rastom prešla 8% učešća u aktivi sektora i prešla u grupu velikih banaka. Alta banka je organskim rastom prešla 2% učešća u aktivi sektora i prešla u grupu srednjih banaka. U 1Q2026 nije bilo promena u klasifikaciji banaka po veličini.

Koncentracija aktive sektora kod 10 najvećih banaka u 1Q2026 (91,95%) ostavlja drugu polovinu banaka na oko 8% kumulativnog učešća. Posledično, ova grupa banaka ima mali i opadajući uticaj na kretanja na bankarskom tržištu, što smanjuje njihovu konkurentsku sposobnost i stvara preduslove za dalju konsolidaciju sektora i smanjenje broja banaka.

Rast aktive sektora u apsolutnom iznosu u 2025 je u potpunosti rezultat rasta aktive domaćih banaka (prvi put posle dugo vremena su sve tri banke sa najvećim rastom aktive – domaće banke; ipak, pripajanje Eurobank Direktne AikBank čini najveći deo tog rasta).

Banke sa najvećim apsolutnim rastom aktive u 1Q2026 su NLB Komercijalna banka (+48 mlrd dinara), Erste bank (+25,2 mlrd dinara) i Banca Intesa (+24,8 mlrd dinara).

Banke sa najvećom stopom rasta aktive u 1Q2026 su Bank of China (+52,58%), Mirabank (+35,16%) i Addiko bank (+13,33%).

Za više informacija pogledajte dokument u prilogu: